Koaksijalni kabel je podijeljen u četiri sloja iznutra prema van: središnja bakarna žica (jednostruka žica ili višestruka žica), plastični izolator, mrežasti provodljivi sloj i žičani omotač. Centralna bakarna žica i mrežasti provodljivi sloj čine strujnu petlju. Zato što je centralna bakrena linija i mrežasti provodljivi sloj koaksijalni odnos.
Koaksijalni kablovi prenose naizmeničnu struju umesto jednosmerne, što znači da se svake sekunde dogodi nekoliko preokreta struje.
Ako se obična žica koristi za prijenos struje visoke frekvencije, žica će djelovati kao antena koja prenosi radio prema van.
Koaksijalni kabel je dizajniran da riješi ovaj problem. Radio koji emituje centralna žica izolovan je mrežastim provodljivim slojem, koji kontroliše radio koji se prenosi uzemljenjem.
Problem sa koaksijalnim kablovima je taj što rastojanje između centralne žice i mrežastog provodnog sloja nije konstantno ako je deo kabla stisnut ili izobličen, što uzrokuje da se unutrašnji radio talasi reflektuju nazad ka izvoru koji šalje. Ovaj efekat smanjuje snagu signala koji se može primiti. Da bi se prevladao ovaj problem, između središnje žice i mrežastog provodnog sloja dodaje se sloj plastične izolacije kako bi razmak između njih bio konstantan. Ovo takođe čini kabl čvršćim i manje fleksibilnim.